Reke u Srbiji


Velika Morava


Morava ili Velika Morava je reka u Srbiji. Nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave kod grada Stalaća. Uliva se u Dunav na prostoru između Smedereva i Kostolca. Morava je zajedno sa Zapadnom Moravom, najveća srpska reka. Dužina Velike Morave je 185 km, sa Zapadnom Moravom (dužina pritoka) je 493 km.

Velika moravaVelika morava


Dužina

Velika Morava nastaje spajanjem Južne Morave i Zapadne Morave blizu Stalaća, malog grada i centralne železničke raskrsnice u centralnoj Srbiji. Od tog mesta do ušća u Dunav severoistočno od Smedereva Velika Morava je duga 185 km. Sa svojom dužom pritokom, Zapadnom Moravom, ukupna dužina iznosi 493 km. Južna Morava koja predstavlja glavni izvor vode za Moravu je duža, ali je zbog regulacije rečnog korita i melioricaionih radova danas učinjena kraćom. Regulacioni radovi su učinjeni na sve tri Morave, tako da su sve značajno skraćene. Nekada je ova reka bila preko 600 km dužine. Danas je najudaljeniji izvor vode za moravski sliv izvor reke Ibar, desne i najveće pritoke Zapadne Morave. Ibar izvire u Crnoj Gori i zajedno kao sistem Ibar-Zapadna Morava-Velika Morava predstavlja rečni sistem dužine 550 km, i kao takav je najduži vodeni put na Balkanskom poluostrvu.

Geografija

Velika Morava pripada crnomorskom slivu. Površina sliva Velike Morave je 6.126 km², a celog moravskog sistema 37.444 km² (od čega 1.237 km² u Bugarskoj i 44 km² u Makedoniji), što je 42,38% od površine Srbije. Velika Morava protiče najplodnijim i najgušće naseljenim područjem centralne Srbije, zvano Pomoravlje. Pomoravlje je nastalo na mestu zaliva nekadašnjeg Panonskog mora koje se isušilo pre oko 200.000 godina. Oko polovine dužine doline se nalazi Bagrdanska klisura.

U prošlim stolećima, bila je poznata po svojim nepreglednim šumama, ali danas nije više ništa ostalo od velikih stabala (grmova). Ušće u Dunav je između sela Kulič i Dubravica, velikog ugljenog basena Kostolac. To je jedan od dva velika ugljena basena u rečnom slivu, drugi je Resavski ugljeni basen u dolini desne pritoke Resave.

Prosečni protok Velike Morave na ušću u Dunav je 297 m3/s. Od toga 125 m3/s je doprinos Zapadne Morave, 121 m3/s Južne Morave, a 35 m3/s se uliva neposredno u Veliku Moravu.

Pritoke

Pritoke Velike Morave su kratke po dužini. Najduža je Jasenica (79 km) a druge su retko preko 50 km. Desne pritoke su: Jovanovačka rekaCrnicaRavanicaResava i Resavica (ili Resavčina). Leve pritoke su brojnije, uključujući: Kalenićka rekaLugomirBelica, Osaonica (ili Osanica) LepenicaRača, i Jasenica. Mnoge od njih nisu bogate vodom, ali tokom kišnih godina one izazivaju velike poplave, što je glavni problem celog moravskog sliva. Pre ulivanja u Dunav, Velika Morava se račva, čineći 47 km dug rukavac pod nazivom Jezava, koji se uliva u Dunav odvojeno u gradu Smederevu pošto se prethodno spoji sa dužom (51 km) rekom Raljom, sa leve strane.

Plovnost

Danas, Velika Morava je plovna svega 3 km od ušća. U istoriji, bila je plovna sve do grada Ćuprije, što je skoro ¾ njene dužine. Međutim, kao što je navedeno, Velika Morava je doslovno zatrpana materijalom iz Južne Morave. Kada je počeo program melioracije 1966. godine bilo je predviđeno da postane ponovo plovna, u prvoj fazi do Ćuprije, a kasnije sve do Stalaća, dakle celih 100%.

Ništa od najavljenog nije napravljeno. Čak se pojavila nova ideja (u stvari oživela jedna stara) o izgradnji plovnog kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more[1]. Tehnički problemi u izgradnji ovakvog objekta su ogromni (ni Morava ni Vardar nisu plovni). Nije jasno koliko bi se ovaj plovni put koristio, a pretpostavlja se da bi cena ovakvog projekta bila previsoka i da ne postoji ekonomski potencijal (pogotovo u Srbiji) da finansira niti da iskoristi ovakav plovni kompleks. U ovom momentu je niko ne razmatra kao ozbiljnu ideju niti ima naznaka o potencijalnim investitorima.

Tradicija

Rimljani su je nazvali Margus (uz to, Zapadnu Moravu su zvali Brongus, i Južnu Moravu Angrus). Današnji grad Ćuprija je postala u Rimsko doba po imenu Horreum Margi (što znači Žitnica Morave).

U srpskoj istoriji, njena dolina je postala kolevka savremene srpske države na početku 19. veka (takozvana. Moravska Srbija). Mnoge su pesme ispevane koje slave Moravu i njenu plodnost, ali njenu zlu ćud i vodoplavnost. Međutim, to nisu samo tradicionalne. Mnoge od njih nastaju i dan danas, a najpoznatije su: Oj MoravoMoravo, tija rekoUz Moravu vetar duvaNa Moravi vodenica staraMoravac kolo, itd. Oj Moravo je možda najkarakterističnija:

„Oj Moravo, moje selo ravno,
Kad si ravno što si vodoplavno
Kiša pade, te Morava dođe,
Te poplavi moje selo ravno
A u selu Jovanove dvore,
I u dvoru Jovanovu ljubu“

Tvrđava Stalać

Stalać (Todorova kulaKula Todora od Stalaća) je srednjovekovno utvrđenje nedaleko od Stalaća, od koga je su danas opstali samo ostaci Donžona, zbog čega se ceo lokalitet obično naziva "kulom".

Smatra se da je kulu podigao knez Lazar Hrebeljanović na ostacima antičkog grada, kao i crkvu u blizini, od koje je danas ostalo samo zvono u crkvenoj porti na kome piše da je napravljeno 1384. godine u Milanu. Sama Todorova kula se nalazi na obroncima Mojsinjskih planina, na kojoj se nekad nalazilo 70 srpskih manastira i crkava.

Tragičan kraj Todora od Stalaća i njegove ljube Jelice opisan je u narodnoj pesmi „Smrt Vojvode Prijezde“. Todor je odlučio da sa Jelicom skoči u Južnu Moravu, koja je tada tekla ispod same kule, kako ne bi pali u ruke Turcima. Prema legendi Turci su ušli u grad prateći guske koje su kroz skriveni otvor na bedemu oko kule izlazile na Moravu. Putopisci iz XV veka su zabeležili da je podno grada u to doba bilo usidreno preko 100 šajki. Od kule je danas ostao samo jedan dobro očuvani zid.

 

Tvrđava Stalać